Брифинг Србије

Основни подаци

Република Србија је демократска држава свих грађана који живе на њеној територији. Њена историја и достигнућа чине је саставним делом савремене цивилизације и међународне заједнице.

У саставу Републике Србије су две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Главни град је Београд. Са 1,6 милиона становника он је административно, економско и културно средиште Србије.

Територијалну организацију Републике Србије чине 194 општине у којима се остварује локална самоуправа и 29 округа. Град Београд и Град Ниш су посебне територијалне јединице. У саставу Републике Србије су АП Војводина и АП Косово и Метохија као облици територијалне аутономије. У Републици Србији има 61.671 насеље.


Београд

Смештен на ушћу Саве и Дунава, Београд је стара насеобина, а најстарији археолошки налази сежу у пети миленијум пре нове ере. Припадници келтског племена основали су Сингидунум у трећем веку пре нове ере, док прво помињање Београда датира из 989. године. Током своје дуге и бурне историје, Београд је освајало 40 армија, а 38 пута је подизан из пепела.

Београд је главни град Србије и државне заједнице, и то не само у политичком и административном смислу. Са око 1.6 милиона становника, град има прворазредни саобраћајни значај. Осим што је значајно путно-железничко чвориште, Београд је и важно међународно речно, поморско и ваздушно пристаниште и телекомуникацијски центар. У њему су развијени значајни привредни и пољопривредни капацитети, посебно металска, металопрерађивачка и електронска индустрија, затим трговина и банкарство. На ширем подручју Београда, Смедерева и Панчева, на обалама Дунава, лоцирана је на 2.000 квадратних метара слободна трговинска зона. У Београду се ствара 30 одсто друштвеног производа Србије.

Београд је престоница српске културе. У њему је највећа концентрација институција из области науке и уметности од националног значаја, као што су Српска академија наука и уметности (САНУ), основана 1886. године као Српска краљевска академија; Народна библиотека Србије, основана 1832; Народни музеј, основан 1841. и Народно позориште, основано 1869. године. Град је такође седиште Београдског универзитета, који је основан 1808. године као Велика школа и Универзитета уметности.
Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији, која има своју аутономну управу: Скупштину града, градоначелника и Градску владу. Територија Београда је подељена на 17 општина, које имају своје локалне органе власти.


Државна знамења и химна Републике Србије

Народна скупштина Републике Србије је 17. августа 2004. године једногласно усвојила препоруку о коришћењу грба, заставе и химне Србије. За предлог препоруке гласала су 183 посланика, нико није гласао против, нити био уздржан, а три посланика нису гласала.

Предлогом препоруке о коришћењу грба, заставе и химне Србије препоручује се употреба двоглавог белог орла, са штитом, крстом, четири оцила и круном Немањића, као грб Републике Србије, за химну се препоручује свечана песма “Боже правде” Јована Ђорђевића, на музику Даворина Јенка, и дефинише се застава, која ће се користити као народна и као државна застава.
Народна застава је хоризонтална тробојка са бојама (одозго на доле) црвена, плава и бела, док државна застава исто изгледа, с тим што у центру, помереном ка јарболу за једну седмину укупне дужине заставе, има мали грб Србије.


Положај, рељеф и клима

Србија се налази у централном делу Балканског полуострва, на најважнијим путним правцима који повезују Европу и Азију и заузима површину од 88.361 квадратна километра. Она је у западноевропској временској зони (један сат испред гриничког времена). Има умерено континенталну климу, са постепеним прелазом између четири годишња доба.

Србија је раскрсница Европе и геополитички важна територија. Међународни путеви и железничке пруге, који пролазе долинама њених река, чине најкраћу везу између западне и централне Европе, с једне, и Блиског истока, Азије и Африке, с друге стране. Ови путеви прате правац долине реке Мораве, који се код Ниша раздваја на два крака. Један прати Јужну Мораву и Вардарску долину до Солуна, а други реку Нишаву према Софији и Истанбулу.

Реке Србије припадају басенима Црног, Јадранског и Егејског мора. Три су пловне: Дунав, Сава и Тиса. Најдужа река је Дунав, који кроз Србију тече 588 км, од својих 2.857 км укупног тока. Дунавски басен је одувек био важан за Србију. Септембра 1992, када је отворен канал Рајна-Мајна-Дунав, Црно море и луке Блиског и Далеког истока су постале много ближе Европи. Веза са Јадранским морем и Црном Гором је пруга Београд - Бар.
Северни део Србије, Војводина, претежно је равничарски, док су централни и јужни делови брдовити и планински. Равнице су у Панонској низији и њеним ободним деловима: Мачва, Посавина, Поморавље, Стиг и Неготинска крајина у источној Србији). Србија има 55 одсто обрадиве површине, док је 27 одсто под шумом. Висину од преко 2.000 метара достиже 15 планинских врхова, од којих је највиши Ђеравица на Проклетијама (2.656 м).
Дужина граница Србије је 2.114,2 км. На истоку Србија се граничи са Бугарском, на североистоку са Румунијом, на северу са Мађарском, на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином, а на југу са Албанијом и Македонијом.


Становништво, језик и вера

Етнички састав становништва Републике Србије је врло разноврстан, што је резултат динамичних догађаја током историје на овом простору. Већинско становништво су Срби, док поред њих у Србији живи још 37 националности. Сви грађани имају иста права и дужности и уживају пуну националну равноправност.
Уставом Републике Србије националним мањинама су загарантована права по највишим међународним стандардима. На основу последњег пописа из 2002. године Србија има 7.498.001 становника (без података са Косова и Метохије), што је чинило 92,3 одсто становништва некадашње државне заједнице Србија и Црна Гора. Срби чине 82,86 одсто становништва, Мађари 3,91 одсто, Бошњаци 1,81, Роми 1,44, Југословени 1,08, Хрвати 0,94, Црногорци 0,92, Албанци 0,82, Словаци 0,79, Власи 0,53, Румуни 0,46, Македонци 0,34, Бугари и Буњевци по 0,27, Муслимани 0,26, Русини 0,21, Словенци и Украјинци по 0,07, Горанци 0,06, Немци 0,05 и Руси и Чеси по 0,03 одсто.

У службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо, а користи се и латинично писмо. Националне мањине имају законско право да свој језик и писмо користе у службеној употреби у подручјима у којима живе.
Становништво у Србији је највећим делом православно-хришћанске вероисповести. Српска православна црква, аутокефална од 1219. године, имала је важну улогу у развоју и очувању српског националног идентитета. Осим Српске православне цркве постоје и друге верске заједнице у Србији: Исламска, Католичка, Протестантска, Јеврејска и друге.